Roxanich vinogradi
Grožđe za Roxanich premium etikete se uzgaja i bere u hrvatskoj najdramatičnijoj, ali i najpoželjnijoj vinogradarskoj regiji "Crvenoj Istri". Ime je dobila po upečatljivom crvenom, gvožđem bogatom krečnjačkom tlu, neutralnoj kiselosti i visokoj mineralnosti, što je čini savršenom za uzgoj mnogih prepoznatljivih sorti u regionu.
Mladen Rožanić je, sa predanošću draguljara koji lupom pregleda drago kamenje u potrazi za nedostacima, uložio ceo život u razvoj porodične vinarije. Kao učenik vinara iz doline Rone, Mladen je od mladosti krenuo na globalno hodočašće po različitim vinskim kućama pre nego što se konačno nastanio u svojoj rodnoj Istri.
Roxanich vinogradi se nalaze na lokalitetima čuvenim još od davnina. Mondellebotte (Bačva), Bussure i Valle su poznati kroz istoriju kao „najbolji položaji” za vino. Neposredna blizina morske obale, a ipak 200 metara iznad nivoa mora, obezbeđuje odgovarajuću oscilaciju temperature. Padine porodičnog vinograda su blage, sa prisutnim laganim povetarcem čak i na vrhuncu leta, a pogoduju mu hladna strujanja vazduha od planina prema moru tokom noći i od mora ka unutrašnjosti tokom dana.
„Sve oko nas je definisano stalnom promenom. Ne vidim dobar razlog da vino ima potpuno isti ukus iz godine u godinu”, smatra Mladen Rožanić.
Više od 26 hektara vinograda snabdeva vinariju Roxanich grožđem koje odiše aromom, neuprljano pesticidima ili drugim oblicima hemijskog uticaja na zemljište. Izuzimajući bele peščane puteve koji vijugaju kroz zelenilo i poneko vozilo sa pogonom na četiri točka za potrebe berbe, ovo je proizvodnja vina koju bi naši preci prepoznali i (nadamo se) odobrili.
Roxanich vinogradarstvo se zasniva na biodinamičkoj filozofiji Rudolfa Štajnera. Grožđe se bere na temelju organoleptičke procene, a ne laboratorijskih parametara. U skladu sa kalendarom Marije Tun, posebna pažnja se posvećuje mesečevim menama i danima koji su najbolji za sadnju, orezivanje i berbu.
Roxanich proizvodi prirodna vina od autohtonih i međunarodnih sorti grožđa u skladu sa najvišim ekološkim standardima, uzgajajući i kultivišući grožđe koristeći tradicionalne metode kontrole prinosa uz minimalne intervencije. U vinogradu su dozvoljeni samo prirodni elementi, poput bakra i sumpora, u minimalnim količinama, a u podrumu se sumpor koristi samo simbolično po potrebi.